Nije ni sedam sati ujutro, ja već pročitala 328 pravila ponašanja u izolaciji kod kuće i samo 214 načina kako održavati higijenu.
Cili dnevni se čuje na dezinfekciju.
Kaže Veliki “Šta je ovo, ko u bolnici?”
Reko’, gluho bilo, u bolnici je korona.
Piše: Izolirana/Vrisak.info
Čitam kako treba biti na svježem zraku, razmak između osoba barem metar ipo, ni s kim se ne pitat, grlit… Nisam se brate ni prije grlila. Razmak držala i veći, pogotovu nakon ručka. Tuđeg.
Moremo izać na balkon, ograđen je, ne more nam niko blizu dvajes metara.
Taman da banditima saopćim radosnu vijest, ono jedno moje malo hoda boso i nosi čokoladno mlijeko u jednoj ruci, a drugom umače prste u šolju pa ih stavlja u usta. Prođe me jeza. Već zamišljam javno okupljanje bakterija u njegovom grlu. Izdrečila se, ne mogu progovorit.
“Mama, jesi li dobro” pita me ovaj stariji, vidno zbunjen mojim ledenim izrazom lica.
“Jeste li oprali ruke” zagalamim, mali bandit se prepadne i ispadne mu šolja na tek izdžogirani i dezinficirani laminat.
“Stoj. Ne pomiči.”
Onaj od šest godina se zaustavi s jednom nogom u zraku, taman zakoračio.
Uzimam krpu, sprej neki, ne znam ni ja koji, svi su svakako protiv bakterija i virusa, i čistim nered dok bandit plače jer mu je šolja ostala prazna.
Poredam ih na kauč, utram po lizalo u usta, nek side i čekaju. Sad sve ispočetka.
Operite ruke, pa za stol”
“Jel dvajes sekundi?” pitaju.
“Pedeset. Nek jedan broji dok drugi pere, pa se zamijenite.”
Smijem se sama sebi, uhvatila ih na foru.
Sjedaju za stol, ko da tri dana ništa jeli nisu. Mrva po stolu, podu, čarapama.
Metla mi postala najbolja prijateljica. Kakva prijateljica, član obitelji. Počela sam s njom razgovarat o politici, odgoju, vremenu, virusu…
Rekoh joj “Moja prijo, ti i ja smo se vezale jedna za drugu, točno ne znam šta bih bez tebe”.
Veliki šalje poruku da će doć ranije s posla. I da će ponit nešto za večeru. Bog ga blagoslovio.
Čitam, 10 stvari koje možete sad uradit za vrijeme samoizolacije.
Prva, pročitat one knjige što skupljaju prašinu.
Gledam u onu moju dvojicu, čim bi uzela knjigu poubijali bi se.
Druga, organizirajte ormar.
Tribalo bi mi mjesec dana samoizolacije i da sam baš sama i izolirana.
Treća, naučiti šivati.
Šivali bi mene nakon petnes minuta.
Četvrta, pratite online kurseve.
Sjednem za laptop, eto ti ih, oni bi Pepu pig, neke traktore, jedan viče “akivi akivi”. Ne usudim se ni pitat šta je to.
Peta, kaže vrijeme je da usavršite svoj hobi.
Usavršila ja davno čišćenje, peglanje, kuvanje…
Dalje nisam bi čitala, bilo me strah. Možda bi i pročitala da nisu počeli vikat “Evo tate, evo tate”. U životu mi se nisu tako radovali.
Veliki dolazi kući, izuva se, kupa se, večera. Dajem mu spisak namirnica koje treba kupit, da sutra ne zaboravim. Jutros sam zaboravila. Valjda je sve loše za danas gotovo. Taman se naslonim na njegovo rame…
“Tata, može li metla pričat?”
“Ne može, sine, od kud ti to?”
“Pa i ja tako mislim, ali mama je danas pričala s metlom.”
Veliki me pogleda…
“Bolje da s njom pričam, nego udaram.”
Vedriji pogled na ostanak kod kuće: Izolacija, dan prvi – Vrisak.info
Ustala sam se ranije, prije ukućana da sve fino očistim, dezinficiram. Prvo sam se umila, oprala zube, pogledala u ogledalo… Ok, jučer sam kosu oprala i isfenirala, Bog poživio onu rotirajuću četku. Znači, mogu proć ako ne daj Bože neko dođe. Piše: Izolirana/Vrisak.info NAJNOVIJEOBJAVE Psihologinja iz Mostara: Preplavljivanjem negativnim i neprovjerenim informacijama dodatno se narušava …
Vrisak.info
